bz
Ramazan je. Hamza je prvi put zapravo postio. Do sad je to uvijek bilo do podne, ili od podne, uglavnom privikavanje. Sam je sebi navio sat, ustao i jeo (sam je tražio puno više hrane nego što inače jede). Taj dan smo išli na pregled uha, vraćajući se on je u nekom izlogu ugledao volan koji se valjda koristi u igrama (ne znam o igrama ništa). I, naravno, hoće. Prvo, ja ne kupujem igračke - za to služe tetke i ostali. Drugo, skupo je. Naravno, on ima svoju kasu i hoće da kupi. Rekla sam mu da se dogovori s babom. Očekivala sam da će babo odbiti, a s njim nema ubjeđivanja i raspravljanja. Ali, babo sav sretan što mu sin posti, da ga nagradi i da ga podstakne da i dalje posti, kaže da će kupiti . Ali da treba postiti tri dana. I još mu objasni da se ne posti radi volana, nego zato što nam je to dragi Allah naredio.
Taj dan smo napravili za iftar roštilj - to je tražio, a imao je pravo da bira što hoće.
I danas posti.
A ona je izjavila da je S. postica zato što svaki dan posti, a babo je postir. (volim ove dječije tvorbe riječi)
